О књизи: година / ...Кирил је, са великим задовољством, поново у свом сећању поновио обрте заплета. Али највише од свега се сећао како га је опседао диван осећај потпуне контроле над околном стварношћу. Чим је помислио да се иза тог брда са разбацаним крупним менхирским камењем ближе врху мора да се крије непријатељ, одмах иза заклона изиђоше непријатељи: смрдљиви зомбији са дугим канџама или злослутно звецкајући костури који машу дворучним зарђалим мачевима. А верна Вирта или се бори раме уз раме с њим кратким копљем, или га покрива из даљине луком и самострелом. Све је било како је желео: пластични простор, променљиво време и нелинеарни ток заплета били су под његовом контролом. Али, колико год тужно било, увек се морамо враћати у свет статичког простора и материјализованог времена. Овде све није како би требало да буде, а након што се уронио у виртуелност играња улога, Кирил уопште није желео да заврши читање изузетно неуверљивог фантастичног романа. Радња је слаба, а претерано развучени описи су ван сваке критике. Кирил је замишљено претурао по својим корпама за књиге и дошао до закључка: дошло је време за борбену научну фантастику са нагласком на високотехнолошко оружје. Идем на тебе са бластером и плазма пиштољем!